Zanzibar ili posljednji razlog

„Zanzibar ili poslednji razlog“ (Zanzibar oder der eine Grund, 1957) jedno je od najvažnijih dela posleratnog nemačkog pisca Alfreda Anderša. Smeštena u jesen 1937. godine u malom baltičkom gradu Reriku, priča se odvija tokom samo dvadeset četiri sata. Kroz promenljive perspektive, roman prati pet naizgled različitih likova – svaki nosi svoje terete, strahove i čežnju za slobodom – u opresivnoj atmosferi nacističkog režima. Glumačku postavu čine Gregor, komunistički zvaničnik; dečak koji sanja o dalekom, slobodnom Zanzibaru; Judit, jevrejska devojka koja beži od progona; Helander, starozavetni pastor; i Knudsen, ribar. Njihove sudbine se prepliću oko tajne misije: spasavanja drvene skulpture Čitajući monah (Der Lesende Klosterschüler) ekspresionističkog umetnika Ernsta Barlaha – dela koje su nacisti označili kao „degenerisanu umetnost“ i odredili za uništenje. Anderš majstorski koristi skulpturu kao simbol ljudskog dostojanstva, duhovnog otpora i slobode misli. Krijumčarenje umetničkog dela preko granice u Švedsku postaje ključni trenutak u kojem svaki lik otkriva svoj „poslednji razlog“ za akciju i lični izbor. Roman predstavlja snažnu egzistencijalističku studiju moralne odgovornosti, unutrašnje slobode i otpora totalitarizmu.