Čovjek vrijedan zlata
Brus Gold, profesor književnosti i Jevrejin iz Bruklina, dobija priliku da postane visoki zvaničnik u Vašingtonu. Dok pokušava da napiše knjigu o jevrejskom iskustvu, on se zapliće u apsurdni svet politike, suočavajući se sa sopstvenim ambicijama i iden
U svom romanu „Čovek vredan zlata“ (1979), Džozef Heler stvara oštru satiru američke politike i jevrejsko-američkog iskustva kroz lik Brusa Golda, profesora engleske književnosti koji sanja o moći i ugledu. Gold dobija ponudu od misterioznog Ralfa Njusoma da postane visoki vladin zvaničnik, možda čak i državni sekretar, pod uslovom da kaže i napiše „pravu stvar“ u pravo vreme.
Istovremeno, Gold pokušava da napiše knjigu o jevrejskom iskustvu u Americi, ali ga stalno ometaju obaveze prema velikoj i zahtevnoj porodici, posebno prema ocu koji ga mrzi. Njegove ambicije ga dovode u sukob sa sopstvenim korenima – mora da se odrekne svega jevrejskog kako bi uspeo u WASP establišmentu Vašingtona.
Heler briljantno prikazuje apsurdnost političkog života kroz Goldove susrete sa birokratijom gde niko ništa ne govori, ali svi sve razumeju. Goldov lik je i smešan i tragičan – čovek spreman da proda dušu za uspeh koji na kraju shvata da je „dobar kao zlato“ samo fraza. Roman je oštra kritika američkog sna, pokazujući kako težnja ka uspehu može uništiti identitet i integritet.
Knjiga se sastoji od dva toma.
Jedan višetomni primerak je u ponudi.
