Knjiga o Jovi Čarugi i Joci Udmaniću

Priča počinje sa „Zlom hajdučkom sudbinom“, gde Čaruga, rođen 1896. u Crnoj Bari, beži iz zatvora i formira bandu, pljačkajući trgovce i žandarme. „Kolo gorskih tikova“ opisuje romantične avanture sa ljubavnicama, dok „Lažni žandarmi u napadu“ prikazuje raciju na policijsku stanicu. „Slavonija drhti“ evocira strah od njihovog razbojništva, a „Surova kazna“ detaljno analizira mučenje i pogubljenja. Kobna ljubav prema ženama poput Anke Hajduk vodi ih u propast, kulminirajući u „U rukama vlasti“ i „Vitezov razbojnik“, gde Čaruga visi u Osijeku 1925. godine, a Udmanić pada pod mecima u Zagrebu 1920. godine.

Zurlov stil je dinamičan i dokumentovan – on meša svedočanstva, sudske zapise i narodne legende, bez romantizovanja. Hajduci nisu heroji, već žrtve društvene nepravde i sopstvene pohlepe: siromaštvo, ratna trauma i krvne osvete plešu u krugu nasilja. Knjiga kritikuje mit o „viteškom“ razbojništvu, otkrivajući stvarnost – ubistva, silovanja i izdaje. Ilustrovana Svirčićevim crtežima, ovo je obavezno štivo za ljubitelje balkanskog folklora i kriminalističke istorije, podsećajući nas da je „sudbina hajduka da pogine bos, izrešetan mecima ili viseći pola metra iznad zemlje“.