Posljednji dani ljudi
Drugi deo Flamarionovog popularno-naučnog dela Propast sveta (1894.). Spekulativni prikaz života na Zemlji za deset miliona godina i postepeni kraj čovečanstva. Popularna nauka sa elementima naučne fantastike.
Kamij Flamarion (1842–1925), poznati francuski astronom, popularizator nauke i pisac, autor je knjige La Fin du Monde (1893/1894). Hrvatsko izdanje pod naslovom Poslednji dani ljudi objavljeno je 1920. godine u Zagrebu kao drugi deo popularne knjige Propast sveta.
Delo je spekulativno-popularne nauke. U njemu Flamarion zamišlja kakav će biti život na Zemlji za deset miliona godina, opisuje postepeno hlađenje planete, klimatske promene, evolutivne promene u biljnom i životinjskom svetu i konačan kraj čovečanstva. On kombinuje astronomska, geološka i biološka znanja svog vremena sa maštovitim vizijama budućnosti, stvarajući hibrid između popularne nauke i naučne fantastike.
Stil je tipičan za Flamariona — jasan, slikovit, ponekad poetan i filozofski. Autor ne prikazuje dramatičnu katastrofu (poput sudara sa kometom u prvom delu), već miran, prirodan i neizbežan kraj ljudske civilizacije usled promena na planeti. Knjiga ima optimističko-filozofski ton: čovečanstvo će nestati, ali kosmos i život u drugim oblicima nastavljaju dalje.
Hrvatsko izdanje iz 1920. godine je posebno cenjeno jer je korice (vinjetu i opremu) uradio Ljubo Babić, jedan od vodećih hrvatskih slikara i grafičkih dizajnera tog vremena. Dizajn je u modernističkom duhu, što je tipično za Maticu i slična izdanja iz tog perioda.
Jedan primerak je u ponudi
