Ekstaze i mamurluci
Bukvalno u poslednjem trenutku, pre nego što je cela naša medijska scena eksplodirala, ova knjižica je bila prva koja je pevala himnu piću, ali ne i hvalu pijanstvu!
Ova knjiga je napisana u žurbi početkom 1989. godine. Stoga se pojavila u najgorem mogućem trenutku, u samom sumraku sloma (ili propasti) tada postojećeg socijalističkog sistema, ali to nije sprečilo da se njen tiraž iscrpi kao senzacija. Zainteresovana čitalačka publika jednostavno je žudela za takvom zbirkom feljtonističko-esejističkih i uporedno-kulturoloških uzvišenja o „vinskom zadovoljstvu“. Jer do tada su u našoj zemlji postojale samo stručne publikacije o vinogradarstvu i vinarstvu, naravno, veoma važne, neophodne i cenjene prema svojim ciljevima i namenama, ali mnoštvu ljubitelja vina bilo je potrebno neko čvrsto „opravdanje“ za njihovu strast. Masovni mediji, posebno štampani, još nisu stekli slobodu u kojoj bi mogli da hvale takva posebna (finija) hedonistička zadovoljstva, jer dok su razni politički zidovi u svetu i oko nas već počeli da padaju, glasovi onih koji su zahtevali pravo da legalizuju „fini ukus“ i da zastupaju antimoralistička zadovoljstva još nisu bili oslobođeni ostataka. Pa, tu žeđ je utolila ova knjiga, prva te vrste u hrvatskoj tekstualnosti (nazvali su je i nefikcijom!), jer se sa punim autorskim uverenjem (obrazovanjem i iskustvom) upustila u literaturizaciju svakodnevne masovne i povremeno elitnije enofilije (i gastronomije koja uz to ide!).
Jedan primerak je u ponudi
