Kriza, a poslije?

Činilo se da svet pluta u zlatnom dobu: rekordna globalna ekonomska ekspanzija, obilje jeftinog novca, tehnološki skokovi, širenje prosperiteta na nove kontinente. A onda se, gotovo preko noći, sve srušilo. Epicentar je Amerika – obični građani koji više ne mogu da otplaćuju hipoteke na kuće koje su kupili neobezbeđenim kreditima. Ali Atali pokazuje da ovo nije slučajna nesreća, već logičan ishod sistema koji je decenijama građen na nestabilnim temeljima.

On vodi čitaoca kroz lavirint: deregulacija finansijskog sektora koja je bankama dala gotovo neograničenu slobodu, eksplozija „subprim“ kredita transformisanih u složene derivate (kao što su CDO i CDS) koje više niko nije razumeo, pohlepa investicionih banaka, hedž fondova i agencija za rejting koje su ostvarivale ogromne profite na lažnim rejtinzima hartija od vrednosti. Sve to na pozadini duboke društvene nejednakosti – bogati su postajali sve bogatiji, a srednja klasa je veštački održavala potrošnju samo zaduživanjem. Globalizacija je, zauzvrat, omogućila da se virus munjevito širi planetom.

Atali se ne zadržava samo na dijagnozi. On upozorava da je ovo više od ekonomske krize - to je pretnja samoj demokratiji. Ako se ne promeni, može iznedriti talas nacionalizma, protekcionizma, pa čak i autoritarnih režima. Stoga, u drugom delu, nudi izlaz: strogu regulaciju finansijskih tržišta, transparentnost opasnih instrumenata, jačanje globalne koordinacije (kao preteče nekog oblika svetskog upravljanja), smanjenje ekstremne nejednakosti i prelazak na održiviji, manje spekulativni model rasta.

Knjiga je napisana brzim, lucidnim stilom - Atali ne želi da impresionira stručnjake, već da razjasni „misteriju“ krize široj publici. Posebno je zanimljivo da je i sam već 2006. godine upozorio na predstojeći kolaps, pa njegova analiza zvuči proročki. Čak i danas, godinama kasnije, ona ostaje snažan podsetnik koliko je taj privid prosperiteta bio krhak i koliko je važno ne ponavljati iste greške.