Iza srca, grad kupina

Poetski rukopis „Iza srca, grad kupina“ je geografsko i simboličko putovanje kroz urbane i ruralne prostore, putovanje kroz koje se traže nove mogućnosti identiteta i svesti, ljubavi i ženske slobode. Zbirka sadrži tri povezana ciklusa, Kazaljke za crvenu, Dat ću ti svoje oči i Boja rubova i dugog putovanja kuća, koji najavljuju ili zaokružuju lirske redove u kojima se prelaze granice, lome nevidljive membrane, praćene tihim, suptilnim promenama u biću. Lirska junakinja stalno preispituje svoje mesto u svetu, dok istovremeno preispituje i značaj same poezije. Na primer, u dirljivoj pesmi „Prema zvijezdama“, koja prikazuje jednu od tragičnih sudbina sela, ona postavlja sudbonosno pitanje da li ići po drva kod komšije, ili napisati pesmu. Problem pisanja je stoga utkan u pitanje identiteta, koji se u ovom poetskom rukopisu traži upravo na putu, u kretanju, upoznavanju različitih lokacija i shvatanju sopstvenih ograničenja i nedostataka slobode. Upravo u pitanjima i neobičnim tačkama pronalazi se sopstveni glas, na primer, kada lirska protagonistkinja pita: Da li se satovi mogu voleti?, poistovećujući sopstveno lice sa mehanizmom sata, sa onim koji stalno beleži i ukazuje na poroznost ljudskih sudbina. U posmatranju i uočavanju različitih spoljašnjih i unutrašnjih pejzaža, boje postaju mesta značajnih uporišta i upozorenja, poput svetla gradskih semafora ili zlatne boje sa Klimtovih slika. Boje i zvuci grada i prirode, kao i tišina samoće i kontemplacije, stoga su tačke iz kojih izviru brojne nijanse osetljivosti ove poezije. Najvažniji uvidi dolaze iz zenskih, aličnih refleksija, u kojima se pronalazi istost u raznolikosti, simultanost u multitemporalnosti. „Iza srca, grad kupina“ je poetski rukopis koji, preplićući boje i linije različitih lokaliteta, ljudske tragove i zakone prirode, svedoči o čudnoj povezanosti, ali i relativnosti, svega što nas okružuje.