Priče sa satnim mehanizmom
„Mehaničke priče“ Faruka Šehića je knjiga kroz koju se zvuk našeg doba, ritam njegovih glasnijih i tiših otkucaja, nepogrešivo usporava.
Sve u njemu kuca. Srca, eksplozivne naprave i satovi o kakvima možemo samo da sanjamo – sve to neprestano meri vreme čoveka i vreme zvezda, vreme rata i vreme nemira, prošlo i buduće vreme, vreme koje beži i vreme koje smo nepovratno potrošili. Život je sat, i između čekića lirizma i nakovnja tvrde proze, pisac nam govori o promeni. U „Mehaničkim pričama“, zemlje i narodi, istorija i sećanje menjaju se vrtoglavom brzinom, ali pre svega pojedinac u kome se sve promene susreću, menjač oblika. Nedokučiva običnom satu, brzina tih raspada otkriva krhkost svakog identiteta – pa i onog naše ljudske prirode. U „Mehaničkim pričama“, jedan od najboljih savremenih pisaca sa ovih prostora kreće se tragom te promene, kraja iz kojeg se rađaju neki novi, ništa manje trajni i čvrsti, bolji ili gori svetovi.
Jedan primerak je u ponudi
