Puhači stakla
Roman „Stakloduvači“ je roman bola i ljubavi, suptilnih zapažanja i briljantnih opisa. Roman koji hvata svakodnevicu u svakoj pori.
Glavni lik, Dik Jang, Londonac srednjih godina u bračnoj krizi, provodi leta u staroj kući Kilmart na kornvolskoj obali (Kuća na obali), koju mu je pozajmio prijatelj, neuronaučnik profesor Magnus Lejn. Magnus je stvorio eksperimentalnu halucinogenu drogu koja omogućava korisniku da „putuje“ u prošlost - tačnije, u 14. vek (oko 1320–1330), tokom vladavine kralja Edvarda II, u istom regionu. Dik, pod uticajem droge, postaje nevidljivi posmatrač života srednjovekovne zajednice: prati plemićku porodicu Šampernun, njihovu ljubavnu vezu između Izolde Karminove i ser Rodžera Kestela, političke intrige, kugu i seljačke pobune. Međutim, ne može da interveniše - samo posmatra, poput duha. Sa svakim „putovanjem“, Dik se sve više emotivno vezuje za likove iz prošlosti (posebno Rodžera), dok se u sadašnjosti odvaja od stvarnosti: zanemaruje suprugu Vitu, svađa se sa prijateljima, postaje zavisan od droge.
Jedan primerak je u ponudi
