Voli me, ne voli me

Hamiš, harizmatični bivši hirurg, osuđen je na doživotnu robiju zbog brutalnih ubistava tri gojazne mlade žene – Bele, Ejmi i Petre – a četvrta žrtva, Dejzi, još uvek se vodi kao nestala. Iako je dokazano da je kriv, Hamiš ima klub obožavalaca: Vulf klub, gde pristalice poput ekscentričnog Siroka Silvervuda i drugih žena veruju u njegovu nevinost, šaljući mu ljubavna pisma i poklone. One ga vide kao spasioca, a ne kao čudovište.

Megi, koja preuzima samo slučajeve koje može da dobije, okleva – posebno kada je detektiv Pit Veston, stari poznanik i čovek koji je zarobio Hamiša, upozori na opasnost. Ali radoznalost i pritisak pobeđuju: ona kreće u istragu, pregledajući policijske izveštaje, svedočenja i dokaze. Priča se odvija kroz više perspektiva – Hamišova pisma, članke, dnevničke zapise – otkrivajući njegovu prošlost: od lekara koji je pomagao pacijentima do njegovih studentskih dana u „Klubu debelih“, gde su on i njegovi prijatelji ismevali i eksploatisali debele žene. Da li je ovo motiv? Ili samo prikrivanje dubljih tajni?

Kako Megi kopa dublje, pronalazi pukotine: kosu na mestu zločina, sumnjiva sećanja svedoka, automobile koji nisu njegovi. Ali istraga postaje lična i opasna - anonimne pretnje, origami cveće (Hamišov hobi) ostavljeno na njenom pragu, čudne nesreće. Pit se pridružuje, a njihova veza cveta usred napetosti, suočavajući se sa temama sramoćenja zbog gojaznosti, opsesije ubicama i načina na koji društvo sudi ženama. Hamišovi obožavaoci, uglavnom žene sa niskim samopoštovanjem, vide ga kao ogledalo sopstvene nesigurnosti, a Bolton majstorski istražuje kako percepcija utiče na samopoštovanje.

Kraj vodi do mračne pećine, gde se istina o Dejzinoj i Hamišovoj ulozi otkriva u nizu šokantnih obrta. Da li je on nevini anđeo ili lukavi demon? Roman kombinuje krimićku fikciju sa psihološkom dubinom, ismevajući medijsku histeriju i rodne stereotipe.