Dnevnik 2: Dnevnik 1918-22 (Davni dani II)
„Dnevnik 1918–22“ beleži Krležine zapise iz posleratnih godina obeleženih slomom Monarhije, nastankom nove države, političkim prelomima i njegovom sve oštrijom kritikom društva, intelektualaca i ideoloških iluzija.
Dnevnik 1918–22 (Stari dani II) nastavlja autobiografski luk započet u ratnim zapisima, ali sada u sasvim drugačijoj atmosferi – u godinama turbulentnog poslerata, revolucija, državnih reorganizacija i dubokih društvenih promena. U ovom dnevniku Krleža posmatra vreme u kojem slom Austrougarske donosi osećaj slobode, ali i razočaranje: umesto očekivanog stvaranja novog, pravednijeg sveta, na sceni se pojavljuju stari obrasci moći, nacionalizmi, politički obračuni i ideološka odstupanja.
Zapisi odražavaju Krležino razočaranje intelektualcima koji, umesto moralnog angažmana, biraju kompromise i prilagođavanje. On oštro komentariše malograđanski mentalitet, kulturni provincijalizam i nesposobnost društva da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Njegova oštrica je posebno usmerena ka političkim iluzijama: boljševizam kao ideal koji se transformiše u represivnu praksu, kao i jugoslovenski unitarizam koji stvara nove tenzije. Krleža ostaje levičar, ali duboko kritičan prema svim oblicima dogme i ideološkog slepila.
Istovremeno, Dnevnik otkriva njegovu unutrašnju borbu. Ovo je period ličnog i umetničkog traganja, u kojem on beleži sumnje u sopstvenu kreativnost, skicira buduće književne projekte i razmišlja o značenju književnosti u svetu punom nasilja i besmisla. Stil je gust, fragmentaran, pun intelektualnih asocijacija i duboko emotivnih tonova – kombinacija istorijske refleksije i introspektivne ogoljenosti.
Krleža beleži svakodnevicu Zagreba i nove države: političke govore, razgovore u kafanama, kulturne sukobe, prazna obećanja revolucionarnih programa. Može se osetiti umor generacije koja je očekivala društvene preokrete, ali je dočekala novu birokratiju i staro licemerje pod novim imenima. Upravo zato Dnevnik 1918–22 nosi snažnu kritičku notu: to nije samo lična beleška, već svedočanstvo o epohi u kojoj idealizam popušta pod teretom stvarnosti.
Ova knjiga je ključni dokument za razumevanje Krležinog pogleda na svet: njegove sumnje, njegovog moralnog nemira i njegove opsesije istinom. Dani II pokazuje kako se jedan od najznačajnijih pisaca jugoslovenskog prostora formirao u godinama kada je istorija bila prelomljena – i kako je taj prelom oblikovao njegovu književnost.
Jedan primerak je u ponudi
