Kršćanstvo prije Krista?
„Kumranski spisi” ili „Svici sa Mrtvog mora” predstavljaju jedno od najvećih otkrića 20. veka, koje dovode do revizije nekih previše pojednostavljenih ateističkih shvatanja.
U proleće 1947. dogodilo se neverovatno otkriće u oblasti Kumrana (na severozapadnoj obali Mrtvog mora). Kao u jednoj od istočnjačkih priča, mladi pastir, tražeći ovce, došao je do ulaza u nepoznatu pećinu. Kada su mu se oči naviknule na mrak, shvatio je da su ispred njega pažljivo raspoređene tegle. Prvo što mu je palo na pamet bilo je da u njima može biti skriveno blago, zlato koje će mu obezbediti udobnu budućnost. Ali nakon što je otvorio neke od tegli, njegovo razočarenje je bilo beskrajno. Ništa od velikog bogatstva o kojem je sanjao, samo stari spisi puni prašine. Bilo je to istorijsko otkriće koje će uskoro izazvati svetsku senzaciju i pokrenuti mnoge kontroverze. Prvih sedam svitaka koje su pronašli pastiri ubrzo je završilo na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, a uzbuđeni naučnici iz celog sveta pohrlili su u Kumran i počeli da istražuju druge okolne pećine.
Posle kumranskih komentara na knjigu proroka Avakuma i posle Pravila pričešća, teško je tvrditi da su jevanđelja samo izmišljotina sa istorijske tačke gledišta i da nikada nije postojala takva istorijska ličnost kao što je Isus Hristos, jer nema pouzdanih dokumenata iz tog vremena. Danas imamo nesumnjivo autentična dokumenta da su još u prvom veku pre naše ere na obalama Mrtvog mora živele vođe male sekte zvane Učitelji pravednosti, koji su imali svoje posebne ideje o Bogu i religiji, i bili su stalno u sukobu sa centralnim institucijama jevrejske vere u Jerusalimu . Da li je teško pretpostaviti da je jedan od tih Učitelja, ili možda neko od njihovih naslednika, došao u sam Jerusalim da doživi nešto od sudbine opisane u Jevanđeljima?
Jedan primerak je u ponudi
