Preko reke pa u šumu

„Primetio je da ga devojka posmatra i osmehnuo joj se. Bio je to njegov stari osmeh koji je koristio pedeset godina, otkako se prvi put osmehnuo, i dalje je funkcionisao besprekorno, kao dedina lovačka puška. Moj stariji brat verovatno sada ima tu pušku, pomislio je. Bože, on je uvek znao bolje da puca od mene i zaslužio je da je ima...“