Ptice

Ptice (414. p. n. e.) jedna je od najpoetičnijih i najmaštovitijih komedija Aristopana. Smatra se remek-delom stare atičke komedije i često se svrstava među njegova najbolja dela.

Radnja prati dva Atinjana, Pistetera (Pizetera) i Euelpida, koji beže iz Atine, siti suđenja, poreza i rata. U šumi sreću pticu slavuja (bivšeg kralja Tereja) i odlučuju da osnuju novi grad između neba i zemlje – Nefelokokigiju (Grad kukavica). Ubeđuju ptice da im se pridruže, proglašavaju sebe vladarima ptica i sprečavaju bogove da pristupe zemaljskim žrtvama.

Kroz fantastičnu radnju, Aristofan majstorski parodira atinsku politiku, religiju, utopijske snove i ljudsku želju za moći. Pisteter se na kraju pretvara u tiranina koji se ženi boginjom Bazilejom i postaje novi vladar univerzuma. Komedija se završava proslavom i trijumfom novog poretka.

Ptice se ističu po svojim prelepim, lirskim horovima ptica, bogatom pesničkom jeziku i mašti. Uz Lizistratu i Žabe, ovo je Aristofanova najizvođenija komedija. Delo sadrži duboku satiru o Atini, ali i univerzalnu poruku o ljudskoj ambiciji, utopiji i moći.

Kritičari je često tumače kao eskapističku fantaziju u vreme sicilijanske ekspedicije (ratni poraz Atine), ali i kao genijalnu viziju novog, idealnog grada. Ptice su duhovita, poetska i aktuelna kritika ljudske prirode – remek-delo antičke komedije koje i danas fascinira svojom maštom i duhovitošću.