Bulke pored pruge
Šestogodišnji dečak odrasta u blizini malih železničkih stanica, gde njegov otac radi kao železničar. Železnička pruga, makovi, škola i prijatelji obeležavaju njegovo detinjstvo, koje naglo prekidaju rat i strah.
Bulke pored pruge je autobiografski roman za decu Zorana M. Jovanovića, ispričan u prvom licu kao sećanje na detinjstvo provedeno u blizini malih železničkih stanica. Narator ima šest godina kada se sa roditeljima seli na stanicu na kojoj mu otac radi kao železničar. Njihov novi dom nalazi se iznad staničnih prostorija, a za dečaka svet vozova, šina, signala, skretnica i crvenih železničkih kapa postaje neiscrpan izvor fascinacije.
Posebno ga privlače crveni makovi koji rastu pored crnih šina. Oni postaju jedan od najvažnijih simbola njegovog detinjstva, povezani sa prirodom, bezbrižnim duhom i uspomenama na život pored pruge. Dečak upoznaje skretničara i druge meštane, kreće u školu, sklapa prijateljstva i doživljava prve dečje simpatije. Njegova svakodnevica ispunjena je igrama, šetnjama pored pruge, posmatranjem vozova, pecanjem, pravljenjem kula od peska i brojnim malim otkrićima.
Porodica se ponovo seli zbog očevog posla, a dečak mora da se prilagodi novoj stanici i novim prijateljima. Taj bezbrižni život prekida Drugi svetski rat. Vozovi počinju da prevoze vojnike, škola se zatvara, a muškarci bivaju odvedeni – uključujući i dečakovog oca. On i majka beže u manastir, gde se deca kriju od vojske. Kada se otac konačno vrati, svet koji su nekada poznavali više nije isti.
Roman suprotstavlja lepotu detinjstva razaranju koje donosi rat. Crveni makovi pored železničke pruge simbolizuju toplinu uspomena i život koji opstaje uprkos gubicima, dok opraštanje od malih stanica označava kraj važnog perioda odrastanja.
Jedan primerak je u ponudi
