Na Tri kralja ili Kako hoćete

„Bogojavljena noć, ili šta god hoćete“ (napisana oko 1601. godine) jedna je od najpopularnijih, najizvođenijih i najrazigranijih komedija engleskog dramskog pisca Vilijama Šekspira. Aluzija u naslovu na dvanaestu noć posle Božića (praznik Bogojavljenja) evocira atmosferu tradicionalnih renesansnih karnevala, perioda u kojem se pravila svakodnevnog života opuštaju i svet se nakratko okreće „naglavačke“. Radnja je smeštena u romantičnu i egzotičnu Iliriju, gde mlada plemkinja Viola stiže nakon brodoloma. Verujući da je njen brat blizanac Sebastijan propao u talasima, Viola se prerušava u mladića po imenu Čezare i stupa u službu vojvode Orsina. Orsino je nesrećno zaljubljen u bogatu groficu Oliviju, ali događaji dobijaju neočekivani obrt: Viola se zaljubljuje u Orsina, dok se grofica Olivija, fascinirana stasom i elokvencijom novog glasnika, zaljubljuje u prerušenu Violu (Cezarija). Glavni ljubavni trougao dodatno komplikuje iznenadni dolazak preživelog brata Sebastijana. Paralelno sa glavnom radnjom, odvija se jedna od najpoznatijih sporednih komičnih epizoda u Šekspirovom delu - šala koju Olivijino domaćinstvo (vitez Tobi Belč, vitez Endru Agjučik i sluškinja Marija) izvode nad uobraženim i rigoroznim upravnikom imanja Malvolijom. Ispunjena duhovitim dijalozima, pesmom budale Festee i majstorski isprepletenim motivima pogrešnog identiteta, komedija „Tri kralja“ je lepa, a na trenutke i melanholična meditacija o prolaznosti ljubavi, iluzijama kojima robujemo i nepredvidivosti ljudskih osećanja.