Veština pamćenja
„Umetnost pamćenja“ (1966), jedno od najznačajnijih dela intelektualne istorije, istražuje istoriju mnemotehnike od antičke Grčke i Rima, preko srednjeg veka i renesanse, do njenog uticaja na nauku i kulturu Evrope.
Knjiga je revolucionarna studija koja pokazuje kako je veštačko pamćenje (mnemotehnika) bilo neophodno pre pronalaska štampanja. Zasnovana je na sistemu mesta (loci) i slika (imagines) – govornik ili naučnik zamišlja dobro poznatu arhitektonsku strukturu (kuću, pozorište, grad) i unutar nje postavlja žive, emocionalno nabijene slike koje predstavljaju ono što treba zapamtiti.
Jejts prati razvoj ove tehnike od antičke Grčke (legenda o Simonidu sa Keosa), preko rimskih retoričara (Ciceron, Kvintilijan), srednjovekovnih sholastičara (Toma Akvinski), pa sve do renesanse. Među renesansnim misliocima od posebnog značaja su Đulio Kamilo sa svojim Teatrom sećanja, Ramon Ljul i njegov sistem, i Đordano Bruno, koji je transformisao mnemotehniku u okultni, hermetički i magijski sistem za postizanje univerzalnog znanja.
Knjiga pokazuje kako je umetnost pamćenja bila daleko više od jednostavne tehnike učenja napamet – duboko je uticala na književnost (Dante), pozorište (Šekspirov Globus), filozofiju, nauku i okultne tradicije. Jejts povezuje pad ove umetnosti sa pojavom naučne metode u 17. veku (Lajbnic i drugi).
Delo je napisano na izuzetno čitljiv način, sa bogatom erudicijom i originalnim uvidima. Postalo je klasik koji je otvorio novo polje istraživanja u kulturnoj i intelektualnoj istoriji. Uticalo je na psihologiju, istoriju nauke, književnu teoriju i savremeno interesovanje za mnemotehniku (palata sećanja).
U hrvatskom kontekstu, knjiga je privukla pažnju svih onih koji su zainteresovani za renesansu, hermetizam i istoriju ideja. Predstavlja remek-delo intelektualne istorije 20. veka.
Jedan primerak je u ponudi
