Miroslavljevo jevanđelje – apokrifna verzija
Urnebesan strip za koji je scenario napisao Bora Ćosić, a crtala su ga četiri strip autora iz Hrvatske i Srbije - Igor Hofbauer, Damir Štajnfl, Boris Stanić i Vostok, dok je urednik Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), zajedno sa Oliverom Stošić Rakić.
U ovoj kultnoj strip satiri, Miroslavljevo jevanđelje, najstariji ćirilični spomenik iz 1186. godine, dobija potpuno novu, bogohulnu i urnebesnu reinterpretaciju. Isus nije blagi spasilac, već balkanski mangup, boem i provokator koji pije rakiju sa apostolima, flertuje sa Marijom Magdalenom, proklinje fariseje i otvoreno ismeva instituciju Crkve koja tek treba da se stvori.
Ćosićev tekst je divlja mešavina staroslovenskog jezika, beogradskog asfalta, kafanske filozofije i anarhističkog duha. Hofbauerovi crteži (crno-beli, grubi, ekspresionistički) pretvaraju svetu knjigu u andergraund strip pun golotinje, nasilja, vina i bestidnog smeha. Knjiga je podeljena na „poglavlja“ koja parodiraju jevanđeoske scene: Rođenje Hristovo u štali postaje seljačko pijančenje, Kana Galilejska - svadba na kojoj Isus pretvara vodu u vino, Raspeće - kafanski obračun sa Rimljanima i farisejima, a Vaskrsenje - mamurna nedelja u kafani.
„Miroslavljevo jevanđelje – apokrifna verzija“ je svetogrđe napisano sa toliko ljubavi i slobode da čitalac na kraju nije siguran da li je upravo pročitao najveću bogohulnu knjigu ili najiskrenije jevanđelje ikada ispričano na ovim prostorima.
Jedan primerak je u ponudi
