Pokojni Mattia Pascal
Roman Luiđija Pirandela „Pokojni Matijas Paskal“ (1904), remek-delo italijanske književnosti, istražuje teme identiteta, slobode i društvenih konvencija kroz tragičnu, ali ironičnu priču o čoveku koji pokušava da pobegne od svog života.
Matija Paskal, glavni lik, vodi nesrećan život u malom gradu Mirano. Radi kao bibliotekar, oženjen je Romildom, sa kojom ima nesrećan brak, a guše ga finansijski teret i porodični problemi. Kada slučajno sazna da je proglašen mrtvim zbog administrativne greške (nakon što je pronađeno telo za koje se veruje da je njegovo), Matija vidi priliku za novi početak. Ostavljajući prošlost iza sebe, preuzima identitet Adrijana Meisa i počinje da luta po Italiji i Monte Karlu.
U početku uživa u svojoj slobodi, ali ubrzo shvata da bez pravnog identiteta ne može u potpunosti da živi – ne može da se zaposli, oženi ili poseduje imovinu. Usamljenost i nemogućnost stvaranja autentičnih odnosa, posebno nakon ljubavi prema Adrijanu Paleariju, dovode ga do razočaranja. Na kraju, Matija se vraća u Mirano, gde prihvata svoj stari život, ali kao „pokojnik“ – živi na margini, svestan apsurda postojanja.
Napisan u duhu modernizma, roman odražava Pirandelovu filozofiju fluidnosti identiteta i iluzorne prirode stvarnosti. Pirandelov humor i filozofska dubina čine roman univerzalnom pričom o ljudskoj potrazi za slobodom i sukobu između pojedinca i društva.
Jedan primerak je u ponudi
