Put do Indije
„Putovanje u Indiju“ (1924) autora E. M. Forstera istražuje tenzije između britanskog kolonijalizma i indijske kulture u Čandrapuru 1920-ih. Priča prati dr Aziza, indijskog lekara, i njegove pokušaje da se sprijatelji sa Britancima usred rasnih i kulturni
Aziz, toplog srca i obrazovan, upoznaje gospođu Mur, stariju Britanku, i njenog budućeg zeta, Ronalda Hisloupa, i nada se da će izgraditi mostove između dve kulture. Centralni događaj je putovanje u pećine Marabar, gde Adela Kvested, Hisloupova verenica, optužuje Aziza za pokušaj napada. Optužba pokreće suđenje koje produbljuje neprijateljstvo između Indijaca i britanskih kolonijalista. Iako Adela povlači optužbu, shvativši da je bila pod uticajem histerije i nejasnih utisaka iz pećina, šteta je već učinjena. Aziz gubi veru u mogućnost prijateljstva sa Britancima, a društvene tenzije eskaliraju.
Roman, podeljen na tri dela („Džamija“, „Pećine“, „Hram“), koristi simboliku da istraži nesporazume i nemogućnost istinskog zbližavanja između kolonizatora i kolonizovanih. Gospođa Mur, simbol tolerancije, gubi veru nakon pećina, dok Aziz i Filding, britanski učitelj koji podržava Aziza, pokušavaju da održe svoje prijateljstvo. Na kraju, političke i kulturne barijere sprečavaju pomirenje, a roman se završava melanholičnom notom o izazovima međukulturnog razumevanja.
Forster majstorski razotkriva licemerje kolonijalizma, suptilno ispitujući teme identiteta, pravde i ljudske povezanosti.
Više primeraka je u ponudi
