Obama – Vanjskopolitička doktrina

Izborom Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država, verovatno je došlo do najdramatičnijeg zaokreta u američkoj spoljnoj politici u istoriji jedine svetske supersile - dramatičnijeg od zaokreta 2008. godine koji se dogodio Obaminim izborom nakon osam godina Džordža V. Buša. Sve što je predsednik Obama naveo kao najvažnija međunarodna dostignuća svoja dva mandata već se srušilo ili je pred kolapsom (Transpacifički partnerski sporazum, Pariski sporazum o klimatskim promenama, sporazum sa Iranom o nuklearnom oružju, otvaranje odnosa sa Kubom, politika prema Bliskom istoku, pad Alepa itd.). Ipak, niz aspekata Goldbergove priče je fascinantniji od činjenice da će spoljnopolitičko nasleđe Obaminog predsedništva nestati čak i pre prvog dana Donalda Trampa na vlasti. Iz naše hrvatske i evropske perspektive, vredelo bi istaći dve stvari. Prvo, Evropa je očigledno od trećerazrednog značaja u Obaminom shvatanju globalne politike. Još jedan aspekt Obamine spoljnopolitičke doktrine koji vredi istaći iz naše perspektive je njegov dosledan fokus na američke nacionalne interese. Posebno je zanimljiva njegova fascinacija administracijom Džordža H. V. Buša i, posebno, Bušovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Brentom Skoukroftom. Dok se Obamina spoljnopolitička doktrina može opisati kao mešavina realizma i internacionalizma, Trampova vizija američke uloge u svetu je politički realizam na steroidima – i politički realizam sa izuzetno uskim i kratkoročno definisanim američkim nacionalnim interesima. U takvoj konstelaciji snaga, stešnjena između dva potencijalna nova partnera u Vašingtonu i Moskvi koji dele slične poglede na svet, Evropa – a sa njom i Hrvatska – nalazi se pred fundamentalnom prekretnicom. Ili ćemo pronaći snagu i rešiti sopstvene unutrašnje slabosti i probleme – ili ćemo postati grupa potpuno beznačajnih, atomizovanih društava na svetskoj sceni, zarobljenih u atavizmima prve polovine dvadesetog veka.